DANAŠNJI LJUDI SU NEPROFITNA ORGANIZACIJA

Piše: Sonja Sabol

Ne znam čemu čuđenje kako nema ljubavi kada svi žele neobavezne odnose. Uzelo se sve zdravo za gotovo. Moglo je biti ali nije, jer je neka budala odlučila kako je zabava jedina opcija.

Današnje glume su zaista za Oscara, jedan dan ti govori da s tobom želi djecu drugi dan ti ne želi više odgovoriti na poruku. Tko je tu lud? 

Da mi je netko rekao da ću radije birati samoću nego biti s čovjekom koji je zapravo ne čovjek…                                    

Da ću radije reći odjebi negoli na mržnju odgovoriti ljubavlju…                                                                                

Da mi je netko rekao da nas čeka borba lavova i vukova…

Opeku se ljudi. Netko te sjebe, nekoga ti sjebeš i tako to krene u začaran krug, dok jednog dana ne shvatiš. Taj dan je uvijek običan i na taj dan shvatiš kako i zašto je sve krenulo krivo.

Kada vidiš da divljina koja vlada ipak ne opstaje bez obzira na sebičnost, jaz i bahatost. Oko sebe gledaš sve te nepostojeće i prividne ljubavi, sve lažne naravno! Majke prodane za gram kokaina, prodane duše za komad mesa u krevetu.

Vidiš neke ljude i dođe ti da im kažeš ”Evo ti pare, idi se kupi i vrati mi kusur.” Beskarakterna smeća.

Generalni problem je vezivanje, ali kako da se ljudi vežu jedni za druge kada nemaju što ponuditi u odnosu. Brigu, vrijeme, strpljenje, ljubav, poštenje, podršku.

Množi se malograđanstvo. Ljudi iskorištavaju druge ljude a prikazuju se kao moralne vertikale. Lažni prijatelji a najbolji neprijatelji.

Do jučer sjede s tobom, piju i jedu a drugi dan si za njih mrtav, bez pozdrava, bez pogleda. Do jučer želi sve s tobom a sutra je novi dan koji govori za sebe. Nema profita, jedino banka nešto daje, a to je tvoja plaća za koju se boriš, sve ostalo je jedno veliko sranje.

Danas sam pri izlasku iz zgrade bacila smeće, moram priznati bilo je lakše ga podignuti negoli čovjeka koji nema karakter za apsolutno ništa. I tako dođe dan kada shvatiš da je draže nositi smeće, otpad, čistiti, nego pružiti ruku ne čovjeku.

Uvjet mog postojanja je ljubav, stav i karakter. Prihvati ili odjebi.

Smeće uvijek ima sreće jer ga se pokupi ali neka smeća od ljudi naposljetku završe na krivom otpadu. Jebiga, vole brzo, bez obaveza i da je neprofitno bez ulaganja u odnos. Čemu trud, kakve pjesme i poeme, samo da je lajk i jedna dobra fora.

I tako, do jučer ti proda sve fore, do jučer ti proda muda za bubreg a onda proda sam sebe ali za ništa.. Samo vi žestoko i jako, brzo i olako, lako ćemo, a onda kada dođe taj dan, sasvim običan dan, zastat ćete.

Kako kažu Makedonci ”POSLIJE JEBANJA NEMA KAJANJA.”

Odgovori

Pin It on Pinterest